Ратко Дмитровић: Оно што НВО планирају да ураде 11. јула у центру Београда имаће теже последице по Србију од било које резолуције

ПЛАН је следећи; седам хиљада људи, 11. јула, дакле, за неколико дана, треба да дође у центар Београда, пред Скупштину Србије – у исто време док у Поточарима буде трајало обележавање 20 година од страдања Бошњака у Сребреници – и легне на асфалт. Зашто? Због Сребренице. Снажна симболика, још јача асоцијација, кристално чиста порука: тела на земљи, центар Београда, све је кренуло из Београда, Србија се извињава, тражи опроштај, признаје кривицу...

Ако се ово догоди, а иза плана стоје познате дружине: „Жене у црном“, Хелсиншки одбор, Иницијатива младих, ЈУКОМ… последице по Србију могу да буду горе и далекосежније од оних које са собом носи енглеска резолуција о Сребреници.

Наиме, из кругова организатора процурила је информација да је за најављену представу у Београду већ обезбеђено тридесетак телевизијских екипа из целог света а прва реченица њихових извештаја, у то сам убеђен, гласиће: „Србија је данас признала одговорност за геноцид у Сребреници.“

Може Влада Србије да усваја и саопштава шта хоће, кабинет председника Србије такође, то у светске медије неће, или ће реченица, две у врх главе. Извештаји с перформанса за Сребреницу трајаће колико буде потребно да се публици широм света усади „коначна истина“: Србија је крива, Срби су геноцидни.

Све што је до сада у Београду рађено на сатанизацији Србије и Срба, од стране споменутих организација и њима припадајућих кругова, није ни за поређење с горњим планом. Ако ово успе, лидери невладиних дружина, деценијски прегаоци на бетонирању апсолутне српске кривице за све што се деведесетих догађало на тлу бивше Југославије, могу у пензију. Њихова мисија, задатак, пројекат… биће испуњен.

Иницијатор лежања испред Скупштине Србије зове се Душан Машић. Верујем да вам то име ништа не значи, па ево неколико основних података: човек је својевремено учествовао у покретању Радија Б-92, те на истом водио информативни програм. Касније је радио за Американце, па нешто петљао у Г-17 плус (сећа ли се неко те екипе?) а данас је новинар британског Би-Би-Сија. Живи у Лондону. Опет Лондон, опет Енглеска.

Ништа се на овом тлу, пуних 150 година не догађа случајно, а кад су Енглези у питању све је до танчина испланирано. Хладно, хируршки и антисрпски. Још од Дизраелија. Машић је у овом случају, разуме се, само средство.